Izvor informacija: https://www.theguardian.com/world/live/2023/oct/03/germany-nagorno-karabakh-armenia-kosovo-serbia-azerbaijan-europe-live?filterKeyEvents=true#filter-toggle-desktop
Azerbejdžanski vojnik na bivšem vojnom položaju jermenskih separatista u selu Muhtar, u oblasti Nagorno-Karabaha pod kontrolom Azerbejdžana. Fotografija: Emmanuel Dunand/AFP/Getti Images
Nedavni masovni odlazak etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha, usled vojnih akcija Azerbejdžana, izazvao je talas reakcija na globalnom nivou, naročito iz Evropske Unije i Rusije.
Ursula von der Leyen, predsednica Evropske Komisije, iskazala je podršku Armeniji u njenom koraku ka ratifikaciji osnivačkog statuta Međunarodnog krivičnog suda. Njena izjava odražava postojeće tenzije u odnosima između EU i Rusije vezane za ovu kriznu zonu.
Prema podacima UN-a, veći deo Nagorno-Karabaha je trenutno opusteo. Jermeni koji su bili primorani da napuste region izražavaju razočaranje smatrajući da reakcija međunarodne zajednice nije bila dovoljno brza ili odlučna, posebno nakon što je Azerbejdžan efikasno preuzeo kontrolu nad oblasti.
Mnogi Jermeni iz ovog regiona se suočavaju sa brojnim preprekama dok potražuju utočište u Jermeniji. Ljudi poput Tamare svedoče o dubokom nepoverenju koje postoji među zajednicama, nasleđe dugotrajnih sukoba.
Postoji vidljiva skepsa među Jermenima kada je reč o obećanjima Azerbejdžana o pravičnom tretmanu. Ova sumnjičavost je produbljena nakon nedavnih hapšenja armenskih zvaničnika od strane Azerbejdžana.
U ovom zapetljanom geopolitičkom kontekstu, EU se jasno izjasnila kroz svoje izjave i akcije. S druge strane, Rusija, koja je tradicionalno bila saveznik Jermenije, mogla bi se naći pred izazovom kako da se pozicionira u ovom sukobu.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, Nagorno-Karabah će neizbežno ostati pod lupom svetske javnosti. Uloge koje EU i Rusija preuzimaju igraće ključnu ulogu u oblikovanju sudbine ovog regiona.