.png){kind=small}
SAD podržava holandskog premijera za sledećeg šefa NATO-a
- Max HD
- Feb 22, 2024
- 2 min read
Mark Rute je jedan od šefova evropskih vlada sa najdužim stažom. Fotografija: REKS/Shutterstock
Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo izrazile su podršku kandidaturi Marka Rutea, holandskog premijera, za narednog generalnog sekretara NATO-a, u trenucima kada Alijansa nailazi na izazove poput rata u Ukrajini i pitanja o budućnosti američke posvećenosti transatlantskim odnosima. Američki predsednik Joe Biden i britanski zvaničnici izrazili su snažnu podršku Ruteu, koji je poznat po svojim odbrambenim i bezbednosnim kvalifikacijama.
Mark Rutte, koji je premijer Holandije od 2010. godine, poznat je kao stabilan lider spreman da se suoči sa globalnim izazovima. Njegova kandidatura za generalnog sekretara NATO-a još nije definitivna, ali njegova široka podrška i dugogodišnje iskustvo u evropskoj politici stavljaju ga u središte pažnje.
Rutte je poznat po svojoj pristupačnosti, pragmatičnosti i diskretnosti u politici. Smatra se Atlantistom i diviteljem Winstona Churchilla, a njegova mreža kontakata obuhvata dve generacije svetskih lidera. Imao je snažne veze sa bivšim američkim predsednikom Barackom Obamom, ali je održavao i konstruktivne veze sa Donaldom Trumpom.
Nakon raspada svoje vlade prošle godine, Rutte je najavio povlačenje iz politike, ali je i dalje aktivan u evropskoj sceni, što je povećalo spekulacije o njegovoj potencijalnoj kandidaturi za vođstvo NATO-a. Postoje i inicijative za diversifikaciju rukovodstva NATO-a, koje su tradicionalno držali muškarci iz zapadne Evrope, a postojale su nade da bi Alijansa mogla dobiti prvu žensku liderku ili nekoga sa njenog istočnog krila.
Međutim, pored Ruttea, spominju se i drugi kandidati poput estonske premijerke Kaje Kalas i letonskog ministra spoljnih poslova Krišjānisa Kariņša. Ali, zbog visoko osetljive prirode položaja, koji zahteva zastupanje interesa brojnih zemalja i izgradnju konsenzusa, neki smatraju baltičke kandidate previše direktnim za tu ulogu.
Iako su se pojavila različita imena, uključujući rumunskog predsednika Klausa Johannis i Bena Wallacea iz Ujedinjenog Kraljevstva, nijedno nije izazvalo značajan entuzijazam. Očekivanja su da će izbor generalnog sekretara NATO-a biti pažljivo razmotren, uzimajući u obzir trenutne globalne izazove i potrebu za snažnim vodstvom.
