Nova trka za litijum: Rusija i Kina investiraju u Boliviju

Izvor informacija: https://orf.at/stories/3322249/

Autor: Miloš Landauer

U potrazi za litijumom, ključnim resursom 21. veka, Rusija i Kina ulažu u eksploataciju ovog metala u Boliviji. Kineski Citic Guoan i ruska Uranium One Group, filijala nuklearnog giganta Rosatom, sarađuju sa bolivijskim preduzetništvom Yacimientos de Litio Bolivianos (YLB), izjavio je bolivijski predsednik Luis Arce. Investicija od 1,4 milijarde dolara (oko 1,28 milijardi evra) biće uložena u izgradnju dve litijumske fabrike u pokrajini Potosi.

Uranium One Group će uložiti 578 miliona dolara u postrojenje u slanim jezerima Pastos Grandes, a Citic Guoan 857 miliona dolara u drugo postrojenje severno od slanih pustinja Uyuni. „Ova dva sporazuma će nam omogućiti da ubrzamo proces industrializacije sa dve veoma važne međunarodne kompanije“, izjavio je predsednik YLB-a, Carlos Ramos.

Bolivija tvrdi da na slanim jezerima Uyuni ima rezerve litijuma od 21 milion tona, najveće na svetu. Međutim, zemlja se suočava sa poteškoćama u eksploataciji i obradi litijuma, uglavnom zbog geografske pozicije, političkih tenzija i nedostatka tehničkog znanja.

Do 2025. godine, očekuje se da će Kina kontrolisati trećinu globalne opskrbe litijumom. Kineske kompanije su već investirale milijarde dolara u Africi kako bi obezbedile rezerve.

Proizvodnja litijuma prouzrokuje značajnu štetu po životnu sredinu. Kineske investicije često postavljaju manje zahteve za standarde za zaštitu životne sredine i ljudska prava od, na primer, evropskih kompanija, kažu stručnjaci.

Budućnost proizvodnje litijuma je pod velikim pritiskom. Najveći svetski proizvođač litijuma, Albemarle, predviđa da će globalna potražnja za litijumom premašiti ponudu za 500.000 tona do 2030. godine. Stručnjaci upozoravaju na moguću nestašicu, što bi moglo da dovede do situacije gde proizvođači baterija nemaju sigurnost za litijum kao sirovinu.

Odgoda odobrenja za rudnike, nedostatak radnika i inflacija mogu dovesti do nedostatka isporuke baterijskih metala. Na kocki je brzina kojom će električna vozila zameniti vozila na fosilna goriva, ključni cilj energetske tranzicije.

Ova strateška investicija Kine i Rusije u Boliviji mogla bi da promeni globalnu političku dinamiku. Povećavajući svoju kontrolu nad proizvodnjom litijuma, Kina će verovatno proširiti svoj geopolitički uticaj, naročito u regijama bogatim ovim resursom.

Pored toga, njihova dominacija na tržištu litijuma može da izazove i geopolitičke tenzije. Evropska unija, na primer, već izražava zabrinutost zbog prevelike zavisnosti od Kine kada je u pitanju opskrba litijumom, a slični strahovi bi mogli da se pojave i u drugim regionima.

Uticaj Kine bi mogao dodatno da raste ako se pokaže sposobnom da zadovolji rastuću globalnu potražnju za litijumom. Ovo bi moglo uticati na ravnotežu moći između Kine i drugih velikih svetskih sila, a može i dovesti do promene u međunarodnim trgovinskim odnosima. Ukoliko Kina stekne monopol nad ovim ključnim resursom, mogla bi koristiti tu prednost kako bi ostvarila svoje političke i ekonomske ciljeve na globalnom nivou.